A zasto, on je drug mog brata, puno je stariji od mene, a opet kada me zagrli kao da stane vreme. Dodirni me sasvim slucajno on staje, privlaci me prema sebi, gleda me pravo u oci, usne nam se polako spajaju i ne zele da se rastave. Nikoga nema oko nas. Tako nešto se ne da iscenirati. Osecam nesto cudno u vazduhu Ceo svet na jednom jastuku Na postelji od punog meseca Nikom se ovde nespava. Htela sam toliko tout reći, ali nisam. Mislio je da placem zbog nekog deckica, dodirni me sasvim slucajno, obicne decije price. A onda sam osetila njegove ruke na sebi, prišao je tiho, zaklonio mi pogled cvetom koji je našao tu i samo sam čula šapat. Kada vam je do neke osobe stalo, onda je svaki dodir sa njom lep. Sunce se spuštalo, sakrivalo iza nekih dalekih planina. Videla sam mnoge zalaske sunca, ovaj je bio nekako totalno drugačiji. Meni su najznacajniji zagrljaji sa osobom u koju sam potajno zaljubljena.
I tako sede pricajuci o skoli, poslu... Pokusajte da sve vase romanticne dodire docarate na ovoj temi... Neke zanimljive igre usana, ruku, pogleda, pokrete tela u trenutku kada sedite zagrljeni sa osobom koju volite ispod drveta, u mraku, na klupici vec naviknutoj na takve igre ljubavi, ili mozda u krevetu... Dobro, sad, i ja preterah... Pokusajte to sto stvarnije da docarate... Ocekujem bar nekoliko postova na ovoj temi... Kada vam je do neke osobe stalo, onda je svaki dodir sa njom lep... Mnogo mi se toga utislo, sećanja na neke dodire i nećnosti. Osećam ih i sada, do damara... Meni su uvek nekako najupečatljiviji zagrljaji. Bilo strasni, iznenadni, spontani, blagi, obični, proizišli iz nekog našeg stanja sreće, bola, straha,... Meni su najznacajniji zagrljaji sa osobom u koju sam potajno zaljubljena... A zasto, on je drug mog brata, puno je stariji od mene, a opet kada me zagrli kao da stane vreme... Jedno vece smo se slucajno videli u gradu... Zagrlio me i poljubio u obraz kao cao-cao... Ali ja nisam htela da ga pustim... A on je samo cutao i pruzio mi neverovatan trenutak za pamcenje.... Kasnije sam se smirila, ali mu nikada nisam rekla da sam plakala zbog njega.... Mislio je da placem zbog nekog deckica, ono, obicne decije price.... Samo ja znam da nije tako, ali neka ga, neka zivi u ubedjenju da sam klinka, a ja cu, pa potrudicu se da shvati da nisam... Kada vam je do neke osobe stalo, onda je svaki dodir sa njom lep... Da, kontram to, ali ja sam mislio na nesto sto bi susret napravlo orginalnim, neuobicajenim, spontanim... Ne moras da izdvojis, ti pisi a ja cu izdvojiti ono sto nisam pokusao nikada... Da, kontram to, ali ja sam mislio na nesto sto bi susret napravlo orginalnim, neuobicajenim, spontanim... Ne moras da izdvojis, ti pisi a ja cu izdvojiti ono sto nisam pokusao nikada... Tako nešto se ne da iscenirati. To se prosto dogodi... Da bi tako nešto mogao da doživiš moraš biti spreman na potpuno i bezuslovno predavanje. Može se desiti da budeš povredjen pri tolikoj otvorenosti. Ali veruj, prikupiš li dovoljno hrabrosti i pustiš li jednom Ljubav u srce, ništa i niko na ovome svetu te više neće moći povrediti... Htela sam toliko toga reći, ali nisam... Samo sam nemo posmatrala njega, i pored mene je i nije... A onda sam osetila kako mi se prsti grče, pod pritiskom njegove ruke... Nestala je šuma pod nama, iznad nas samo nebo... Stajali smo na nekom kamenu, koji je dovoljan samo za dvoje.. Sunce se spuštalo, sakrivalo iza nekih dalekih planina.... Prizor je bio fantastičan,... Videla sam mnoge zalaske sunca, ovaj je bio nekako totalno drugačiji... A onda sam osetila njegove ruke na sebi, prišao je tiho, zaklonio mi pogled cvetom koji je našao tu i samo sam čula šapat... Shvatim da sam zaljubljena onda kad mi prorade leptirici u stomaku, osetim neku toplinu- zaista jedan neverovatan osecaj! Ali to ne prihvatam kao dokaz... Mogu to da osetim i u mnogim drugim situacijama... Postajem sigurna da sam zaljubljena na sledeci nacin: Setam se sa deckom.. Nikoga nema oko nas... Najednom on staje, privlaci me prema sebi, gleda me pravo u oci, usne nam se polako spajaju i ne zele da se rastave.... Osecam, osecam da je ceo svet moj, da niko vise ne postoji na svetu osim nas,vreme je stalo, niko i nista vise na ovom svetu nije bitno... Osecam neki tihi bol u stomaku, sve oko mene se vrti i nestaje... Tada pozelim da u mom zivotu bude sve vise takvih trenutaka i da oni vecno traju.......... I tako sede pricajuci o skoli, poslu... Pokusajte da sve vase romanticne dodire docarate na ovoj temi... Neke zanimljive igre usana, ruku, pogleda, pokrete tela u trenutku kada sedite zagrljeni sa osobom koju volite ispod drveta, u mraku, na klupici vec naviknutoj na takve igre ljubavi, ili mozda u krevetu... Dobro, sad, i ja preterah... Pokusajte to sto stvarnije da docarate... Ocekujem bar nekoliko postova na ovoj temi... Mmmm,ja obozavam kada me decko zagrli,kada osetim njegov parfem i taj trenutak u kome sve nestane,samo ja i on,prilepljeni jedno uz drugo...
