U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca. Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije... Imam i neke nagrade i priznanja. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list 'Ritam' ili uređivao Zmajev 'Neven'... Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. I u svim ostalim svojim pesmama. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku ruski i češki jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. Više od godinu dana bio u Beogradu urednik Pionira 1959—1960. Po povratku u Novi Sad 1961. Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima. Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila. Antić nije čist dečji pisac. U prvim njegovim stihovima oseća se podavanje tuđim uticajima. U početku je rezoner i didaktičar koji apostrofira dečju neposlušnost i roditeljski odnos prema svom porodu. Odvaživši se da pripada novoj estetici, pesnik za svoju temu uzima ljubav, i to đačku ljubav, temu od koje su raniji pisci bežali. Centralni motiv sveukupne njegove umetnosti je ljubav. Lepota početničke ljubavi, naivne i nepatvorene, polje je autorovog delovanja i njegova simpatija. Antić je progovorio o buđenju dečje duše bez zavijanja, jasno i otvoreno. To je lirska drama o preobražaju detinjstva u mladost, o tajnim šaputanjima i sanjarenjima, i o stidnim i smetenim izricanjima prvih simpatija — poezija pomaljanja veličanstvene i čudesno blistave prve ljubavi. Kad bi jastuci progovorili,... A onda ljubav — dočaravaju lirsko uzbuđenje i složeno stanje duha u kome je sve drugačije. Tinejdžerska groznica, osećanje da
