Pa eto, upravo iz tog razloga a i jer smo u duši zapravo nepopravljivi romantici , odlučili smo se izdvojiti naš top 10 najboljih ljubavnih stihova, citata, misli koje se, naravno, mogu koristiti i kao ljubavni statusi. No, to nije ni tako važno... Važno je da me je pomakla iz one fatalne tačke u kojoj sam plovio poslednjih hiljadu godina... Ono malo što smo bili zajedno, ništa je spram večnosti koju sam samo čeznuo za tobom i onim pogledom koji je trajao milion godina... Zato se ne opterećuj s tim da sačuvaš mjesto u svom srcu za nekoga ko se ne trudi da tamo i ostane... Posudi mi usne da pokažem ljudima kakve me to usne u snu ljube. Posudi mi ruke da pokažem ljudima čijih ja zagrljaja ostajem željna. Naravno da ima plesova i plesova. Neki su skladni, estetski, sinkronizirani; drugi su čudni, neshvatljivi za sve osim za plesače. Mnogi su općepoznati i stereotipni, gotovo uvijek dosadni i rutinski: svega ih je nekoliko originalno, kreativno i neponovljivo. Neki su osmišljeni da zadovolje publiku; neki pak za zadovoljstvo sudionika, ali najmanje ih je za užitak svih. Mnogi su čvrsto vezani za koreografiju koju nameću vrijeme, običaji, kultura; drugi su čiste ekspresivne improvizacije koje prenose vibracije onih koji plešu kad su pod utjecajem svakog akorda i kad se prepuste kretanju koje izvire iz njihove unutrašnjosti. Svaki je par ples... Kada već pomislim da spavaš... I kao talas naiđeš... Kako mogu znati tko je moja Druga Polovica? I sama je sebi postavljala to pitanje, s istom nelagodom kao kod djevojke preko puta nje. I kad se to dogodi, srce se razlomi, a rezultat je bol i patnja... Ako su loše, patit će, iako nesvjesno, i dio nas. Iznad svega, naša je odgovornost ponovno se spojiti barem jedanput u svakom utjelovljenju s Drugom Polovicom koja će nam se zasigurno naći na životnom putu. Iako se to može dogoditi samo na trenutak, u tom trenutku rađa se tako jaka Ljubav koja opravdava ostatak našeg života. Ljubav je, naprotiv, promišljen i skupocjen proizvod. Trajniji je i manje turbulentan, ali moramo marljivo raditi na tome da ga održimo. Da nije tako, bilo bi ti puno lakše sa mnom izaći na kraj... Uvijek si daleko za jedno sutra. Ne uspijevam učiniti ono što želim, a radim upravo ono što mrzim. Zar ti izgledam netko koga možeš dva put slomiti? Ne, mili, pa ti si barem jedan od onih koji kad nešto učine, učine da se zapamti. A ja sam zapamtila. Pa čak i bol. Zato, jednom si me slomio, a drugi put - samo razočarao. Operiran od svake emocije, plašio se osjećaja koji su ga vukli njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv način, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ne to nisu mogli. Sve i svi me nerviraju. Nisi ni ti na dobroj listi. Zaboravi sve, ionako ne znaš što hoćeš. Uzeću nekog od ovih što me vole. Da, i dalje, voljet ću tebe, ali na daljinu. Izgleda da samo tako funkcioniramo. Gubimo vrijeme tražeći razlog. A ponekad ga nema. I ma koliko bilo tužno, to je objašnjenje. Pomalo pratim modu, i znam da uz kosu prošaranu mrazom uglavnom ne pristaju ošinuti majski modeli.. Ja to tad nisam osetio, čak ni kao slutnju, ni kao najprekriveniji nagoveštaj. Nismo se slikali, nismo putovali. Ne znam ustvari ni šta smo... Znam samo da mi fališ, kao vazduh, kao zagrljaj, kao neko najbliži na svetu... A nemam ni jedan dokaz da sam bio tvoj neko. Ali se uporno ponašam kao da nije. Gradim oko sebe zid do kojeg nitko ne može doći, ali ima jedna caka: Priđi! Reci mi riječ i taj će se zid pokazati kao jedna obična kula od karata koja izgleda moćno dok ne dođe nešto pred čim pada... Nikad ja nju nisam ni volio. Mislim da je čak nisam ni poznavao. Osim što sam jako dobro znao sve njene navike, čudne riječi koje koristi i svaki milimetar njenog savršenog tijela. Nikad ja nju nisam ni volio. Čak ni sanjao o njoj. Pa da, sa njom je svaki moj san postao stvarnost. A to što ja nju nisam volio... Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda u vodi. Biće sama, nadam se. Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina. I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Učeći se kako ću najbolje voleti nju. Kada je konačno nađem... Sreća da ništa nisam poželeo! Pala noć, a nisam se zaljubio? Obično se te stvari porede sa hemijom, ali ovog puta se radilo o čistoj fizici, za promenu... Da bi se nešto moglo napuniti, prethodno se, naime, mora i isprazniti, u tome je sva nauka... Da smo rekli išta od toga, to bi potpuno zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila. Znam da sam okrutna, al' od najboljeg sam učila. Takve su ti najgore. Imala je slomljeno srce, do kraja.. Od toga se nikada nije oporavila. Nije više osećajna devojčica, sad ne preže ni pred čim. Lomi, gazi sve što joj se nađe na putu. Jednom je volela i zaklela se da više nikad neće... Zadrhtim svaki put, vide to... A ja te namjerno čuvam u sebi... Kao nešto što je moglo da bude... Pomilovao sam je po kosi, i poljubio joj prstiće, smirene na mom desnom ramenu. Klimnula je glavom, i to je bio prvi pokret koji je učinila posle nekog vremena. Znam da radi, mila. Dobro je to srce. Malo kasni, ali kucka tu i tamo. A naročito kucka tu. Pajaci su me zabezeknuto gledali. U redu je, momci. Ne, nije mi bila prva... Bilo je jedan i pet, baš sam pogledala na sat i pomislila da neko misli na mene. Nešto ću ti reci, lutko, samo to nemoj pričati nikom. Ne moraš više čekati da se kazaljke sklope. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno raštrkane... Nismo mi bili ljubavnici... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve... Oboje smo nosili na lančiću po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao ukleta lađa... Ni na nebu, ni na zemlji... Nismo mi bili ljubavnici... Samo smo se ponekad, u noćima punog meseca, malo tražili po dugim talasnim dužinama čeznje... I to je sve... Ponekad, onako usput, u prostoru zamagljenog stakla svojom drhtavom rukom u jednom mahu duše svoje, napišem da te volim... Prođe onako dugo da te i ne vidim... I za tren, na brzinu, kao ptica nađem se u visinama velikim gdje za tren, onako ponekad, nema ni mjesta svim mojim brigama... Usput, zastanem i sjetim se da te onako još uvijek čekam.... Zato što sam te poželio, zato što nije brzo, zato što nije važno je li brzo, a ako ti je brzo i ako ti je važno je li je brzo, onda mi se nisi obradovala. Zanimljiva strana stranice je i ta što čitatelji mogu sami participirati u kreiranju sadržaja što znači da mogu slati svoje top 10 odabire a mi ćemo ih objavljivati...
