I to je bilo sve. Ne znam šta mi sprema, biće iznenađenje to je sigurno. Biću spremna, nema potrebe da odgovorim na poruku, zna. Na poslu razmišljam šta da obučem. Nije mi dao nikakva uputstva. Dolazim kući ranije, a ipak imam samo tri sata dok ne dođe po mene. Tušuram se, skidam sve dlačice od vrata naniže, perem kosu, sređujem frizuru. Želim da mu budem lepa. Ostaje mi još dva sata. Jedem na brzinu i biram šta da obučem. Posle desetak proba, odlučujem se za jednostavnu svetlo plavu haljinu. Donji veš mi je zabranjen, zato gola peglam haljinu. Ne oblačim je da je ne izgužvam. U stanu je prijatno toplo. Nekoliko minuta pre sedam navlačim haljinu, cipele i spremam kaput. Zvono na vratima tačno u sedam. Otvaram vrata, poljubac, poklanja mi mali buket cveća. Stavljam ga u vazu, oblačim kaput i polazim za njim. Ne pitam gde, nije mi dozvoljeno. Sedamo u kola i krećemo. Na semaforu, dok čekamo da se upali zeleno svetlo M. Osmehuje se i vraća haljinu nazad. Pomalo me je strah. Ne znam da li ću ispuniti njegove zahteve. Stajemo ispred kuće na periferiji i izlazimo iz kola. Nikada nisam bila ovde, ali verujem da M. Vrata su otključana i M. U hodniku je polumrak. Poslušno skidam i kačim kaput na čiviluk pored vrata, skidam čizme i na trenutak pogledam u svog Gospodara, svoju ljubav. Klimne glavom, svlačim i haljinu. Stojim gola u hodniku nepoznate kuće. Razmaže se kada zaplačeš — doda i nasmeje se. Sada znam da ono što me čeka neće biti prijatno. Ipak uzvraćam osmeh, tek toliko da pokažem da mi pohvala prija. Večeras si naša robinja. Njihove komande vrede koliko i moja. Da li me razumeš? Njegove reči mi odzvanjaju u glavi. Do sada smo uvek bili sami kada sam mu služila. Sada ih je četvorica. Stomak mi je u grču, na znam kako da reagujem. Poželim u trenutku da pobegnem, ali mi jedna misao ne da mira. Kako je znao da mi je pritajena želja da služim i potpuno se predam, robujem na neko vreme grupi gospodara. Nikada mu to nisam rekla. Osećam vrelinu među nogama od same pomisli na to. Odlučujem više podsvesno nego svesno da ću se pokoriti. Želim da im služim, kako god budu poželeli. Pauza traje samo trenutak. Ne diži pogled i ne gledaj nikoga dok ne dobiješ drugo naređenje. Na kolenima sam i na sve četri puzim pored Gospodara, kao prava kučka. Pogled mi je prikovan za pod. Sa hladnih pločica hodnika ulazimo u sobu, parket, lepo uglancan je ispod mene. Vidim ivicu dvoseda, troseda, fotelje i stopala neoznatih ljudi koji tu sede. Ne verujem da ima više od 30. Blago pocrvenim, veče počinje. Gura mi glavu do poda i razmiče noge. Skoro sam raskrečena, potpuno izložena pogledima stranaca. Neprijatno mi je i palim se istovremeno. Osećam se kao komad mesa, ponižena, gola na podu. Samo je drži u formi. Sve se pretvara u mrak. Podiže me i tera da puzeći dođem do kreveta. Kolena su mi na podu, a gornja polovina tela na krevetu, nagužena. Povlači mi ruke iza leđa i vezuje ih kanapom, zglob jedne ruke za lakat druge i obrnuto. Nečija ruka je na mom dupetu, mazi ni guzu. Ne prepoznajem dodir, nije M. Ko želi da se igra sa njom mora da joj, za početak, opali 25 po guzi. Ona će da presudi čije su batine najdelotvornije i taj će kasnije da dobije nagradu. Svi koristimo isto sredstvo, za početak kaiš. Bojim se da neću izdržati. Vrtim se nervozno na krevetu, zatim čujem glas. Čujem kratak zvuk, dok kaiš seče vazduh i još jedan kada udari koža o kožu. Bol dopire u talasima do moga mozga. Drugi udarac pada na isto mesto, jak, odsečan. Ujedam se za usnu rešena da ne pustim ni glasa. Bez prestanka, nemilosrdno M. Brojim u sebi 10, 15, jedva se suzdržavan da ne jauknem, 20, guza mi je vrela, bol se pojačava,
