Roman sadrži trideset tri poglavlja. U prvom, uvodnom poglavlju romana, koje je vrlo važno za razumevanje teme sadržane u samom naslovu i uzroka propadanja jedne hadžijske porodice, čiji je poslednji muški izdanak efendi Mita - dat je piščev osvrt na pretke. Glavni deo romana čini sama fabula romana - Sofkin svet. Kompozicija romana Nečista krv je hronološki ostvarena i sadrži tri čvorna mesta, tri dramska mesta, situacije koje roman čine velikom dramom ljudske duše; mesta iz kojih izvire sva dramatika romanesknog života. To su: 1 Pristajanje efendi Mite da proda Sofku gazda Marku; 2 Sam čin venčanja; 3 Dolazak efendi Mite u kuću kada traži od Tomce novac koji mu je gazda Marko obećao. Pripovedač je sveprisutan i sveznajući. On nas vodi kroz celu priču da potvrdi svoju tezu o propasti hadžijskog. Za epohu realizma, kojoj pripada roman Nečista krv, karakteristična je realistička motivacija, gde motivi proizilaze jedan iz drugog, čineći hronološki niz. Realni motiv je novac. Svi motivi u romanu su dinamički, pokreću aktere romana na neku aktivnost. Prvi motiv, celina, je govorenje o precima, patrijarhalnom postavljanju temelja romana i ujedno i motivacija. Pisac počinje opisom porodičnog napretka koji je došao sa hadži Trifunom i njegovim neumornim radom, sticanjem bogatstva, a sa bogatstvom stvaranje ugleda u gradu i autoritetea u porodici. Međutim, nakon njegove smrti sve se izmenilo: više nije bilo reda u kući, niti pravog rada - u trgovini se sve više gubilo, imanja su propadala. Muški svet se sve više udaljavao; kako od posla, tako i od drugih ljudi, okrenut sebi, svojim željama, navikama, ličnim potrebama i nagonima. To se dešavalo i sa ženama: predavale su se doterivanju, sjaju, raskoši, uživanjima, željama da se dopadnu svakome. A onda je, vremenom, u svima njima u muškarcima i u ženama zavladao nemoral, ona nagonska snaga bića, kao u Sofkinom dedi Kavaroli, u prababi Coni, u Nazi i drugima, dok nisu počeli da pobolevaju i postaju svet izopačenih i degenerisanih. U opisu Sofkinih roditelja prepliću se dva motiva: Todorina lepota koja je njena prednost i njena kob zapostavljene i zanemarene žene, a na drugoj strani je otac, obeležen učenošću, ali i gordošću i neprihvatanjem društvenih promena. Njen otac je oženio prelepu devojku iz siromašne kuće. Sofkinim odrastanjem, počeo je više vremena da provodi sa porodicom, mazeći Sofku i pokazujući koliko je velika njegova ljubav prema njoj. Bio je otmen i gord, učen i uticajan, ponosan. Time je otac, vaspitanjem koje je stekao, uticao najdirektnije na svoje dete. U njoj je podstaknuta osobenost, odvojenost i tanana čulnost za duševna stanja najbližih. Ona zna, oseća, prepoznaje i pokušava da sobom pomogne, jer njeno prisustvo čini da otac bude nežniji prema majci, posvećuje se njoj koja je tako neobičnu lepoticu donela na svet. Sofka je plemenita, umiljuje se ocu jer to donosi dobro njenoj majci, uveloj raskošnoj lepotici. Jasno možemo uočiti motv Sofkine gotovo božanske lepote. U Sofkinom liku postoji strašću uzarena masa snova i htenja, koja retko izbija na površinu. Sva vulkanska snaga koju je ona nosila u sebi bivala je utrošena na sopstveno obuzdavanje, praznila se u nedelotvornom duševnom gibanju, bez reči i bez spoljašnje radnje. Sofka je puna unutrašnjih suprotnosti. Njeni interesi i snovi se često sukobljavaju, ali ne otvoreno - već potajno. Nedoziveni u stvarnosti njeni snovi je čine da oseća otupelu pomirenost. Kako je rasla, ona njena detinjasta lepota dobijala je još veći sjaj. Postala je sve izraženije lepa i zgodna. Imala je čisto visoko čelo, krupne crne oči, uvek vrele jagodice i tanke uvek stisnute usne, vlažne i strasne. Crna duga gusta kosa padala je na njena ramena koja su bila jednako jedra, puna i razvijena, kao i pleća. Imala je oble ruke koje su joj zajedno sa plećima činile i dalje vitkom i pravom, pa su joj se stas i bedra još jače isticala. Sofka ima jedinstveni duhovni sklop. Jasno možemo uočiti motive nepripadanja klasičnom modelu devojaka tog vremena i potpune različitosti od drugih devojaka tog vremena. Od samog početka saznavanja sveta i sebe Sofka je bila uverena da će biti lepa i najlepša, da će tom lepotom zadivljivati i njom poražavati svet. Lepota je učinila gordom, srećnom a i kakva bi bila druga u svom svetu satkanom od najfinijih osećanja, ona, čorbadžijska ćerka. Naslonjena na kapiju svoga dvorišta, ona prkosi svetu i zbunjuje prolaznike svojom slobodom u ponašanju i držanju tela koje se ni slučajno ne pomera, a kamoli pogled da skloni pred kim. Svakog bi muškarca gledala u oči dok ne bi oborio pogled savladan tom njenom lepotom. U svojoj lepoti videla je sigurnost, slobodu, ali i odbranu, jer je kod drugih izazivala divljenje, poštovanje i strah od svoje blizine i prisustva. Motiv nagonskog obeležava Sofku, on je poznat samo njoj, skriven je u njoj, jer ona živi u svom zamišljenom svetu. Sofkin unutrašnji život obeležavaju misli o sebi i drugim devojkama, strepnja i strah da će se pojaviti neka mlađa i lepša; ispunjavaju je nade, snovi i zanosi. Njen unutrašnji život se iskazuje različitim vidovima. Iz IV poglavlja vidimo da ne voli posete, svadbe i okupljanja, već samo samoću i tišinu. Zato joj je zimi sve lakše i slađe. U miru i tišini ona zalazi u svoj svet, koji je samo njoj znan. Sofkina sudbina se može razumeti kako valja samo ako je posmatramo u njenom uslovnom svetu. Greh nije daleko od Sofkinog lika: povremeno ju je kao mogućnost zanosio i iskušavao IV poglavlje - isprobavanje pa brzo odustajanje da se poda mutavom Vanku da bi je kasnije kao udatu ženu i upropašćenu, povukao u ponor od kog je toliko strepela. Kada se u njoj pokrene taj unutrašnji život, kada se intenzivira i počne čulnost neukrotivo da narasta, onda se javljaju njeni nespokoji, psihička mučenja. Taj momak joj prilazi i dok traje pesma, uzima je i ona u tom zagrljaju tone, sasvim se predaje neizmernoj sreći i uživanju. Njen život se odvija u kući. Da bi videla šta se dešava iza visoke ograde ona se penje gore i sa prozora gleda na čaršiju, alini na periferiju. Njeno presamićeno telo, taj gornji deo tela nagnut je kroz prozor i tako se Sofka nalazi u isto vreme u spoljne i unutrašnjem prostoru. Istovremeno oseća ono što se zbiva u blizini i dole u dvoristu. Odvojenosti od spoljneg sveta, zatvorenog prostora Sofka se u stvari ne boji, naprotiv kao što se ne boji ni svežine vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopier iz dvorišta bašte;nego se samo pribojava da će je sve to sunovratiti, kao što i hoće u erotski doživljaj koji ona isto toliko že
