❤Poznanstvo vasko popa
❤ Click here: http://droplockdogib.fastdownloadcloud.ru/dt?s=YToyOntzOjc6InJlZmVyZXIiO3M6MjE6Imh0dHA6Ly9iaXRiaW4uaXQyX2R0LyI7czozOiJrZXkiO3M6MjE6IlBvem5hbnN0dm8gdmFza28gcG9wYSI7fQ==
Predeli 9 pesama , 3. Pesnik je osetio dvojako emotivno značenje epiteta pa je nedoumicu i mogućnost dvosmernog značenja ne samo epiteta nego i cele slike otklonio zamenom prideva: umesto MALOM stavio je SLEPOM.
Popa u svojoj poeziji slika stanja i zbivanja u svetu i medjuljudskim odnosima. Lipa na sred srca i 7. Prvu zbirku pesama Jovan Dučić objavio je u Mostaru 1901.
U Kori je postavljen problem smisla čovekove egzistencije, problem čoveka koji je u sudaru sa besmislom. Kod Pope nema obilja riječi ali ima bogatstva i svježine riječi. Dok je prethodni poznanstvo vasko popa u igri donosio kakva — takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' ''Na kraju''. U tim sumornim dečjim pesmicama, bol i patnja su realni. Pesme u Uspravnoj zemlji 1972 posvećene su posebnim događajima, istorijskim spomenicima i junacima i simbolima srpske tradicije. Oblast ljubavi, jeste ona u kojoj žalost za nekim razdire; ona što sjedinjuje bića koja s bolom podnose ili bi podnela, da jedna drugima budu uskraćena. U igrama Popinih pesama sve se odvija savršeno, sve je u pravilima ponoćnog reditelja, sve je između nužnosti i slobode, samo nema pobednika, nema konačnog pozdrava smisla. Međutim, ona je osućena da živi u prostoru koji je vešestruko ugrožava. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd. Već godinama poeta primas kod nas, i sa nama, Vasko Popa je uveliko osvajao pesničku scenu najuže evropske književne selekcije.
1. Vasko Popa - Popa, sasvim izvesno, iz hodočašća svetilištima duha i istorije izvlači i sopstvena pesnička značenja i sopstvene duhovne sinteze. Ovde je, prvenstveno, rec o strahu od smrti, od konacnog nestanka u vremenu i prostoru, o suocenju sa najvecom istinom koja ponistava bica.
Ranih 50-ih godina ovoga veka 20 veka došla je do izvesnih pomeranja u modernoj sprskoj poeziji. Istoričari književnosti jednog dana neće moći, a da pojavu jednog pesnika i jedne knjige ne obeleže kao prelomni trenutak u srpskoj poeziji. Objavljena je 1953 i stoji kao kamen međaš u našoj književnosti. Jednog trenutka kada je terbalo da se dogodi nešto, pojavio se ovaj pesnik u punoj svojoj pesničkoj zrelosti. U poeziju je doneo svoju sintezu, svoj pesnički izraz, svoj pesnički iskaz i svoje nagoveštaje. Doneo je svoju potpunu pesničku zrelost opsednutu problemima svog doba. Od početka celovit, od početka jedinstven, Popa je svoje čitaoce i svoje kritičare odmah stavio u situaciju izbora. Samo je jedno sasvim sigurno: da ravnodušnost nikada nije zapretila ovom pesniku. Bio je, ili uzbuđeno hvalejn ili oštro napadovan i kritikovan. Zna se da je nadrealizam jedan čisti psihički automatizam, kojim se ostvaruje delovanje misli u odsustvu svake kontrole, koju bi vršio razum. DA LI JE POEZIJA V. Iste godine kada je objavljena zbirka, Popa je dobio odbranu u liku Zorana Mišića, koji je na pravi način protumačio njegovo delo. Čim se pojavio ovaj pesnik je doneo svoj jedinstevni neponovljivi iskaz. Taj iskaz kasnije se menjao samo toliko koliko je zahtevala sadržina. Tu su date smernice i sve je pretočeno u jezik, u pokret jezika, u budućnost, pa time i u budućnost čovečanstva. U ovoj pesničkoj zbirci, kao i u kasnijim, Popa definiše način opstanka na ovim prostorima. U njoj je Popa nagovestio čime će se baviti njegova poezija, a baviće se traganjem za velikim ljudskim integralom. Za pesnički opus V. Pope može se reći da se tamo ništa nije dogodilo slučajno, izvan proverenih koordinata jedne poetike. Popa nas suočava sa spiskom živih i neživih stvari. Svaki predmet iz ovog spiska, metaforiše izvesnu situaciju postojanja, koja u određenoj meri može da bude i situacija ljudskog postojanja. Sve ove pesme žive samostalno, kao pesme skice, životinja, biljaka ili predmeta. O Popinoj poeziji može se govoriti proučavajući ga sa nekoliko aspekata, kao pesnika modernog, neobičnog: pesnika koji je u stih uneo toliko muzikalnosti bez ikakve stvarne pretenzije da metrički bude savršen. Zna se da je imao veoma kritičan odnos prema rečima i bio je vrlo selektivan u odnosu na leksičku građu. On je težio maksimalnoj funkcionalnosti svake upotrebljene reči. Reči su u njegove pesme ugrađivane tako da u kontekstu budu opterećene samo do granica nosivosti. Svaka reč mora da deluje punom težinom svog smisla. Jedna od osnovnih osobina njegove poezije je čulnost, konkretnost, doživljaja materijalnog sveta od čijih elemenata on i gradi svet svoje poezije. Pesnik je uspeo da postigne jedisntvo suprotnosti u svojoj intonaciji, čak i u impulsu koji nose stihovi. Svaku ekspresiju on sažima u najjednostavniju delotvornu formulu. Ponekad je bio sklon jarkom, bizarnom, čak senzualnom, metaforičnom, neobičnom izražavanju. Sve ove elemente u nejgovoj poeziji Zoran Mišić je razvrstao na klasicističke i barokne. Rekao je da je Popa najbolji kad klasicistički elemenat prevagne nad baroknim. Muzikalnost ove poezije je očigledna. Ovaj pesnik ne upotrebljava simbole kao sistem određenih konvencionalnih znakova, već reči koje nizom asocijativnih slika, treba da nas dovedu do simbola. Pevajući ništavilo i prevladavanjem ništavila, ovaj pesnik nas dovodi suštinskoj ljudskosti kao uzvišenom idealu kome treba težiti.
