Uvece bi se, umorna od tog silnog pretvaranja ispruzila na krevet. Zasnovana kao društvena hronika rodnog grada, Neèista krv prerasla je u izrazit roman liènosti, psihološki utemeljen, a da pri tome nije izgubila bitnih obeležja društvenog romana. Od bjesa on počinje da se trese i prvi put počinje da ispovjeda svoju nevolju, materijalnu propast i bezizlaz u koji je pao. Као год што су сви имали исти израз лица, вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима који им никада нису прелазили иза крајева уста. Много није говорио никада. Ko zna dokle bi tako sedela da se veæ jednom odozdo, sa kapije, ne èu tiho kucanje.
Roman sadrži trideset tri poglavlja. U prvom, uvodnom poglavlju romana, koje je vrlo važno za razumevanje teme sadržane u samom naslovu i uzroka propadanja jedne hadžijske porodice, čiji je poslednji muški izdanak efendi Mita - dat je piščev osvrt na pretke. Glavni deo romana čini sama fabula romana - Sofkin svet. Kompozicija romana Nečista krv je hronološki ostvarena i sadrži tri čvorna mesta, tri dramska mesta, situacije koje roman čine velikom dramom ljudske duše; mesta iz kojih izvire sva dramatika romanesknog života. To su: 1 Pristajanje efendi Mite da proda Sofku gazda Marku; 2 Sam čin venčanja; 3 Dolazak efendi Mite u kuću kada traži od Tomce novac koji mu je gazda Marko obećao. Pripovedač je sveprisutan i sveznajući. On nas vodi kroz celu priču da potvrdi svoju tezu o propasti hadžijskog. Za epohu realizma, kojoj pripada roman Nečista krv, karakteristična je realistička motivacija, gde motivi proizilaze jedan iz drugog, čineći hronološki niz. Realni motiv je novac. Svi motivi u romanu su dinamički, pokreću aktere romana na neku aktivnost. Prvi motiv, celina, je govorenje o precima, patrijarhalnom postavljanju temelja romana i ujedno i motivacija. Pisac počinje opisom porodičnog napretka koji je došao sa hadži Trifunom i njegovim neumornim radom, sticanjem bogatstva, a sa bogatstvom stvaranje ugleda u gradu i autoritetea u porodici. Međutim, nakon njegove smrti sve se izmenilo: više nije bilo reda u kući, niti pravog rada - u trgovini se sve više gubilo, imanja su propadala. Muški svet se sve više udaljavao; kako od posla, tako i od drugih ljudi, okrenut sebi, svojim željama, navikama, ličnim potrebama i nagonima. To se dešavalo i sa ženama: predavale su se doterivanju, sjaju, raskoši, uživanjima, željama da se dopadnu svakome. A onda je, vremenom, u svima njima u muškarcima i u ženama zavladao nemoral, ona nagonska snaga bića, kao u Sofkinom dedi Kavaroli, u prababi Coni, u Nazi i drugima, dok nisu počeli da pobolevaju i postaju svet izopačenih i degenerisanih. U opisu Sofkinih roditelja prepliću se dva motiva: Todorina lepota koja je njena prednost i njena kob zapostavljene i zanemarene žene, a na drugoj strani je otac, obeležen učenošću, ali i gordošću i neprihvatanjem društvenih promena. Njen otac je oženio prelepu devojku iz siromašne kuće. Sofkinim odrastanjem, počeo je više vremena da provodi sa porodicom, mazeći Sofku i pokazujući koliko je velika njegova ljubav prema njoj. Bio je otmen i gord, učen i uticajan, ponosan. Time je otac, vaspitanjem koje je stekao, uticao najdirektnije na svoje dete. U njoj je podstaknuta osobenost, odvojenost i tanana čulnost za duševna stanja najbližih. Ona zna, oseća, prepoznaje i pokušava da sobom pomogne, jer njeno prisustvo čini da otac bude nežniji prema majci, posvećuje se njoj koja je tako neobičnu lepoticu donela na svet. Sofka je plemenita, umiljuje se ocu jer to donosi dobro njenoj majci, uveloj raskošnoj lepotici. Jasno možemo uočiti motv Sofkine gotovo božanske lepote. U Sofkinom liku postoji strašću uzarena masa snova i htenja, koja retko izbija na površinu. Sva vulkanska snaga koju je ona nosila u sebi bivala je utrošena na sopstveno obuzdavanje, praznila se u nedelotvornom duševnom gibanju, bez reči i bez spoljašnje radnje. Sofka je puna unutrašnjih suprotnosti. Njeni interesi i snovi se često sukobljavaju, ali ne otvoreno - već potajno. Nedoziveni u stvarnosti njeni snovi je čine da oseća otupelu pomirenost. Kako je rasla, ona njena detinjasta lepota dobijala je još veći sjaj. Postala je sve izraženije lepa i zgodna. Imala je čisto visoko čelo, krupne crne oči, uvek vrele jagodice i tanke uvek stisnute usne, vlažne i strasne. Crna duga gusta kosa padala je na njena ramena koja su bila jednako jedra, puna i razvijena, kao i pleća
