PLASTIFICIRANE KOLOR KORICE 20 CM Str. ТАЈЛАНД - БАНГКОК Земља чудесних планинских венаца, великих плодних низија, џунгли и савана, непоновљивих културно — историских споменика, топлог мора, прелепих плажа, изврсне кухиње и најатрактивнијег ноћног живота. Тајланд је краљевина у југоисточној Азији под именом Сијам до 1939. Тајланђани Сијамци 53%, Лаошани 26% Кинези 11% Малајци 4% Кмери 2%. Главни град: Бангкок 7,5 милиона становника. Вероисповест: будисти 94% муслимани 6% углавном Малајци. Заваљен у удубном седишту авиона, читам туристичи проспект. Пише да је Бангкок један од најинтересантнијих и најпосећенијих градова југоисточне Азије познате по свом богатом ноћном животу. Престоница земље је од 1782. Лежи на многобројним острвима најдуже тајландске реке Менан Чао Фрада или европски речено Чао Праја. Испресецан је каналима на којима су живописне пловеће пијаце. Међу четри стотине његових чудесних храмова предлаже нам се да обавезно видимо Ват По, у коме је основана најстарија образовна институцаија у граду, Ват тримитр са статуом златног Буде, и Ват Банчамабопит тзв. Мермерни храм, бисер разгледања представља Велика краљевска палата са храмом Смарагдног Буде, ремек-дела сијамске архитектуре. Патаја је једно од најпознатијих летовалишта у Југоисточној Азији смештено у заливу 150 км. До пре три деце- није мало рибарско село обрасло бујним тропским растињем постало је надалеко познати туристички центар са луксузним хотелима изграђеним на дивним пешчаним плажама које запљускује топло и прозирно море, богато разнобојним кора- лима. Док сам безбрижно дремуцкао у авиону, небо изнад Тајланда је било тако обично као и свуда у југоисточној Азији. Тек сам сутрадан приметио удобно заваљен у хотелској насло- њачи, јарких боја, да је небо сасвим другојачије него код нас. Некако је нежно и меко јер испарења прашума и река стварају магличасти вео кроз који боје губе своју јасноћу. Ту нема јаких контраста између светлости и таме какве се виђају у сувом ваздуху пустињских пространстава. Споре црвене реке које се преливају из црвене у жуту боју су резултат блата, реке су просто блатњаве и у њима се купају жућкаста деца којима то не смета. Те троме реке заједно са том дечурлијом некако дубоко и тешко дишу под врелим сунцем, чак су и широки огромни листови непрегледне прашуме црвене боје са благим прелазима ка жутој. Све је некако нестварно, све је некако жућкасто, реке, прашуме па чак и деца. Полако схватам да се налазим у Тајланду, земљи великој као десетак Србија, која захвата делове два полуострва, Индо- кине и Малаје. Оно што је за Европу Дунав или Нил за Египат то је за Тајланд река Чао Праја огромна, мутна и прљава али која значи живот за косооке људе који живе на њеним блатњавим обалама. За разлику од Дунава, али слично Нилу у Египту, поврће и воће дивних боја и фантастичног укуса, дуван, шећерна трска, бибер, кафа и пиринач успевају у овим долинама које су плодне захваљујући поплавама баш ове реке, реке хранитељке, реке Чао 26 Праја. Иако смо се возили удобним, шареним аутобусима поред реке дивећи се змијастим стабљикама које су извиривале из блатњаве реке на чијим су се врховима налазили лотоси са предивним ружичастим цветовима, некако се осећала лепљива влага упркос деловању расписничког сунца које је немилосрдно слало своје вреле зраке не штедећи се ни мало. Густа раскошна прашума расте до ивице реке. Наш пут је вијугао пратећи сјај Сунца које је тамно зеленило прашуме претварао у пурпур. Све је некако било нестварно, ружичасто. Иза тог чудног, разно- бојног лиснатог застора далеко напред су светлуцали као златом опшивени шиљати храмови и златне пагоде поређане као када деца ређају коцкице. Осећали смо се некако чудно као нека радознала деца. Управо смо пролазили поред плантажа кокосових палми и банана, а свуд цвркут предивних тропских птица свих величина и боја. Поред златних пагода које су наговештавале сјај, луксуз и богаство, у исто време показивао се један сасви други Тајланд. Крај обале у води куће на кољу, као неке сојенице из Русије, од црвенкастог дрвета, или бамбусових стабала, са крововима који су имитирали пагоде, зашиљени, али су били не поплочани већ покривени сувим палмовим лишћем. Испред кућа на летњој несносној жеги видим децу која се брчкају, мушкарце који су заклонили главе тропским шлемовима, жене са оним типичним шеширима од бамбусове трске, који им обично служе за рад на пиринчаним пољима. Становништво Тајланда од око 40 милиона сачињено је од неколико етничких група док је најбројнији народ Таи. Они су пре четири хиљаде година живели у Кини. Највећи миграциони таласи наишли су у тринаестом веку у време када су азијски народи бежали пред покољима Кублај-кана. Тада су на територији данашњег Тајланда живели Кмери које су дошљаци најурили јер су били многобројнији и основали своју престоницу коју су назвали Сукотај. Када су их неколико векова касније напали Бурманци они су кренули низ жуту реку Чао Прају до њене широке мочварне долине близу ушћа у море и ту је пре два века основан Бангкок. Имају огромну срећу да живе у једном од најплоднијих крајева земљине кугле. Ово је само једна од десетак земаља наше планете које се могу саме исхранити без увоза хране. Тајланд има огромно богаство у шумама скупоцене тиковине, море и реке богате рибом, а његово рудно богаство је неисцрпно: гвожђе, угаљ, нафта, калај, цинк, манган, злато и драго камење! Имали су срећу да су их сви ратови модерног доба мимо- ишли, а они из далеке прошлости су се свели само на неке инциденте са суседном Бурмом. Обично се то завршавало вите- шком борбом два краља на слоновима. Такође су имали срећу да буду једина земља југоисточне Азије која је избегла поплаву европског империјализма у 19. Као резултат свега тога је да се Тајланђани стално смеше, не можете видети нигде озбиљно или тужно лице. Оно што издваја Тајланд од свих источних земаља је богаство. Пре сто година Европљани су описивали Бангкок као пловећи град са кућама на води, док Бангкок град анђела како се зове на таи језику, а данас то и није више. Већина канала је поплочана и претворена у улице и авеније, а старе дрвене куће су срушене. На њиховом месту су никли су прелепи хотели америчког типа, биоскопи са ерконди- шном, скупи ноћни клубови и ресторани. Фасаде облакодера прекривене су огромним биоскопским плакатима шареним као наша лицидерска срца. Кроз овај огромни град теку широки булевари којима пролазе ђаци беспрекорно чисти, у белим кошуљама и плавим панталонама, док ред одржавају полицајци утегнути у америчке униформе. Самоуслуге су као на Западу. Поред Сингапура, Бангкок је свакако најчистији град у овом релативно прљавом крају света. Што човек дубље залази на исток све више увиђа где је постојбина светске културе, али ипак и поред ове модернизације Бангкок није сасвим изгубио свој 28 оријентални шарм. На његовој периферији могу се видети уски лишћем прекривени канали, можете се дивити љупким дрвеним кућицама на кољу наднетим над воду. Многа деца још увек иду у школу воденим аутобусима, жене нагих груди се купају у реци, а на обалама канала групице студенткиња седе на асурама и ручају оно што су купиле у покретним ресторанима. Ту су уски чамци у којима жене кувају и продају јевтино тањириће супе од ракова, макароне од пиринча и разне за нас непознате ђаконије и воће. Сазидао га је 1785. Тада је град заузимао петину целог Бангкока. Високи зид опасује једну фантастичну архиктетуру налик на илустрације источњачких бајки, али којој се не може признати нека велика уметничка вре- дност. Цео комплекс здања настао је за време девет монарха династије Чакри. Последњи њен изданак, краљ Фумибол Адула- дај, данас је уставни монарх. Данашњи краљ је љубитељ једрења и композитор џез мелодија, али је познатији по својој супрузи, лепотици Сирикит. Да се опише краљевска палата старог Сијама или његов храм требало је имати хартију од свиле, слова од злата и све то превучено јаркоцрвеним лаком. Све је бескрајно китњасто, сјајно, блештаво, светлуцаво, изрецкано, извијено, насликано, шарено, трептаво, раскошно, богато и разнобојно, пренатрпано украсима толико да за наш европски укус делује као шарена лажа. Па ипак је све весело и лепо и са којим правом ми можемо рећи да је то кич и да није лепо. Тајланд припада другом географском полаожају, другој раси, другој цивилизацији много старијој него што је наша, па је сасвим логично да су и њихова схватања лепоте другојачија од европских. Кроз огромне капије од позлаћене тиковине улазим у поплочано двориште испуњено чудним разнобојним зградама. Човеку наједном застане дах и у глави, већ тешкој од тропске оморине још се више заврти. Са њихових ивица висе мајушна сребрна звонца и певуцкају са сваким дашком ветра. Изрезбарени црвено лаковани шиљци извијају се као рогови митолошких једнорога са сваке пагоде. Међу пала- тама од мрамора, злата, порцулана и драгог камења стражаре стилизовани лавови, обложени жадом и коралима и огромне фигуре гротесних ратника зелених ногу са зубатим маскама на лицу и топузинама од два метра у рукама. Слонови од мрке бронзе стоје у круговима и изгледају као да само што нису кренули према нама у трептавом ваздуху. Са кровова од сјаних црвенкастих и зелених порцула- нских опека и златних кишобрана што стрме небу под облаке одбија се и поиграва ужарено тропско сунце. У краљевској палати су мраморни зидови исликани цветовима, златно резбарени престоли један изнад другог под златним шупљикавим кишобранима и над свима њима златан престо - чун на којем је некада седео Рама први, оснивач династије. Откуд престо у облику чуна? То је зато што је Тајланд земља воде која јој даје живот и краљеви су увек указивали рекама поштовање. Најлепши од многобројних сија- мских празника је још и данас пловидба дугокљуног краљевског чамца до храма Јутра. Поплава туриста, поплава светлости, поплава злата, Буда од жеженог злата у вату Траимитру тежак пет тона, Буда који стоји у вату Пра Тоху висок 32 метра, Буда који лежи у храму светог смоквиног дрвета, а поред њих је још на десетине Буда који седе, клече или леже, али сви од злата. Но све те џиновске буде од злата надмашио је један патуљак од 60-так центиметара, а то је фамозни смарагдни Буда који се чува у дворском храму Пра Крео као светиња над светињама целога Тајланда. У одбљесцима злата и свећа једва се назире светлуцање његовог слабашног тела уздигнутог до под саму таваницу храма. На 30 олтару под њим обичне Буде чувају златне гране, поклоне раџа из Малаје и владара Лаоса. Жртвени дарови народа су скромни: тањирићи са цветовима лотоса, посуде са пиринчом и златни листићи за лепљење. Тако се сваки од неколико хиљада Буда у Тајланду прекрива златом, али пошто у храму постоји промаја листићи лепршају па и падају на мраморни под храма, али никада нико се не обазире на тај силни златни прах. Једне врло топле вечери стигао сам у павиљон од мрко црвене тиковине хладећи се лепезом од палмовог лишћа. Седим на застртом поду на црвеним јастучићима за дугим ниским столом од полираног дрвета, а пред сваким гостом гори свећа и поређано су у круг керамичке чинијице разних боја и једна већа чинија пуна куваног пиринча. Храна је углавном пријатна мада и не знам шта једем, али је можда је тако и боље. Но то и није било важно, јер је много важнија била атмосфера, љупке келне- рице које су приносиле јело клечећи, другачије не би ни могле јер седимо тако ниско. На подијуму је свирала сијамска музика, бамбусови ксилофони и пригушени гонгови - музика која је за наше европске уши ипак сувише необична јер подсећа на маукање мачака, наравно сијамских. Затим су ушле мајушне и крхке девојке, све једна лепша од друге. Баршунаста лица су им била дивно нашминкама, а усне блиставе као рубини или црвени кинески лак. Оне су се лагано кретале сценом играјући само својим ломним шакама на којима су позлаћени вештачки нокти, док је сваки покрет руке или главе је толико префињен и стилизован да једино неком сијамском краљу може испричати нешто узбудљиво! Истина је да је Бангкок комерцијализовао своје дражи и да се данас задовољење страсти нуди, плаћено или бесплатно по баровима, ноћним локалима и наравно по чуве- ним салонима за масажу. После Вијетнамског рата су никли ови наши хотели небу под облаке. Ми сматрамо да је то посао који се обавља из важних и пристојних разлога. Када сијамски мушкарац на улици сретне жену за уживање како иде са својим супругом он је поздравља и пита за здравље. Ту нема ничег срамотног и треба да знате да су то већином жене из унутрашњости које се баве проституцијом да би уштеделе за куповину, рецимо два бивола. Чим уштеде довољно враћају се кући зато су овде код нас проститутке увек биле младе, свеже и често врло лепе. Мој водич Сутатом предложила ми је за добру напо- јницу да ми покаже нешто што обични туристи никада не могу видети, а то је њено родно место које се налази на ивици северне прашуме Тајланда. Потиче из племена које гаји опијум, њени 32 преци били су ту још пре доласка народа Таи и ни сада не при- знају данашње границе. Зову се Акак Карен Мео. Одлетели смо авионом до главног града те провинције по имену Чијан Мај, који има око 100. Како смо ступили ногом на тло просто нам је свануло јер је температура била за 10 до 15 степени нижа него у Бангкоку. Уживали смо гледајући раскошне зелене планине у близини и удишући благ ваздух. Овај део земље је постојбина сијамске културе. Чувен је по старим манастирима и селима занатлија, а највише по лепоти жена. Обучене у беле блузе и дуге узане сукње од тешке свиле оне су ситно корачале док су им се на црној глаткој коси њихали низови јасмина и непознатог тропског цвећа. Обзиром да се налази се на северном путу којим су пролазиле бурманске и сијамске војске, Чијан Мај је био поприште борби краљева ових двеју земаља. Некада је био стратешки важан град док је сада миран и провинцијалан, али интересантан због споменика и лепих девојака. Аутобусом смо путовали од једног до другог села специјализованих занатлија у околини града. Ти се дете из свиленог села а ја сам дечак из свилене вароши у прелепој Србији за коју ти ниси никада чула и да се моја лепа свилена варош чак тако и зове, Свилајнац. Округли папирнати амрели шаренели су се поред пута до њене баке као расцветане петуније. Њих су цртежима цветова украшавале лепотице, мало косих очију, 33 занете у свој посао правећи се да не познају рођаку која иде са неким непознатим Европљанином, свакако незнајући да је она само мој водич а не продавачица љубави. Полако смо се удаљавали све више од Чијан Маја. Гајење и продаја опијума у Тајланду званично је забра- њена од 1960. До ових племена је тешко доћи и тако се древно занимање номадских племена наставља, мада је то врло тежак посао а зараду узимају сеоски претпродавци, све до европских дилера, њима остаје само скромна зарада, а они од тога живе и морају се задовољавати мрвицама које добијају. Тајланд је данас најбудистичкија земља света и за сваког је мушкарца пожељно да буде калуђер бар неколико месеци и за то време он се понаша као прави калуђери, носи жуту тогу, пости до подне, не пије алкохол и нема телесног додира са женама. Три месеца калуђери студирају и размишљају о будистичкој филозофији чију основу чине идеје да патња долази од сувише јаке жеље и да само љубав и самилост могу донети срећу. Тамни камени слонови три метра високи са зубима од праве слоноваче чували су прилазе будистичким манастирима у околини Чијан Маја. Још издалека се видело мноштво огромних белих звона са копљастим врхом, урамљеним тамнозеленим прашумским лишћем. Из храмова блештавих од плавих и црвених стаклића излазили су калуђери обријаних глава, док им је једноставни платнени чаршав који је откривао једно раме био је елегантна одећа, као тога старих Римљана. Савршено озбиљни нису гледали у туристе који су се мували унаоколо не знајући шта пре да сниме куд пре да погледају. Сваког јутра у Тајланду на стотине младих будистичких калуђера креће из манастира да проси храну. Они то чине немо држећи бакарни тањир али сваки 34 Тајланђанин сматра својом дужношћу да пружи калуђеру макар шољу пиринча јер је и сам између двадесет прве и двадесет треће године исто тако просио храну што није мимоишло ни самог краља Фамибола. Полако се враћамо у Бангкок и тамо нас дочекује топли монсунски дан. Бангкошке улице украшене су фотографијама краљевског пара у природној величини. Бангкоку је тесно, а заузео је целу плодну низију југа и стреми горе, ка небу једином преосталом слободном простору, руши старе четврти да би на њиховом месту за трен изникле нове четврти бетонских зграда. Све време је несвестан да баш у том бетону лагано губи своју душу и надалеко чувен оријентални шарм. Велики булевар Сукумвит роуд. Његови становници су одушевљени овим небеским метроом, а ми ипак смо сишли и са оне друге стране улице ухватили тук-тук. То је моторизована рикша, која се овај пут кретала лагано по нашој жељи а не правећи егзибиције како то обично раде да би забављали туристе. Нема јурњаве пречицом, ни провлачења кроз узане и мрачне сои - уличице, ни проласка кроз црвено светло. Тук-тук се зауставља испред нашег хотела где нас дочекује нас ливрејисани портир. Пролазимо раскошно расхлађеним и мирисним салонима а напољу нас дочекује влажан и топао ваздух, место на тераси изнад обале реке Чао Праја. Наручујемо увек исти Џасмин чај. На реци бљеште дугачке џунке и лађе у облику пагоде које клизе према обали старог Томбурија. Изнад реке се назире руменкасто небо које наговештава залазак Сунца. Тај део дана зовемо сумраком а они га зову санук. То је је најлепши и најомиљенији део дана било 35 где на Оријенту. Када попусти врелина, санук је уживање. Над реком су висили нагужвани, бременити и сиви облаци. Устајем рано и чамцем прелазим на другу обалу ка Храму зоре. Око мене је мноштво људи са букетима цвећа. Стојим у реду да уђем у светилиште а на табли испред нас пише, да је улазница тридесет бата. Долазим до раскошног дела храма Ват Аруна. Бангкок сам доживео из ваздуха, са воде и идући улицама пешице па и готово лебдећи овим необичним метроом који је јурио између кровова и велелепних облакодера. Бангкок сам доживео и духовно где сам под раскошним пагодама у прелепом Забрањеном граду слушао излагање њиховог свештеника. Zdrava, vedra osoba, komunikativna sa velikim iskustvom u obavljanju svakodnevnih kucnih poslova. Jasmina DiklicNovi SadSrdačan pozdravmoj broj na Viberu je +381653165229Na WhatsApp-u je +381631652293 Trazim posao u Leskovcu ili blizoj okolini koji obuhvata cuvanje dece ili starih pokretnih osoba, sprenanje kuce i jela. Imam 18 godina ,samostalno zivim i zbog toga mi je posao preko potreban.
