Mali brata Dočepo se mali brata Očevoga sata, A sat je od zlata, Pa ima i vrata. Ala je to lepo! A na uvo kad ga metne, Tad se čuje neka zveka, Sat govori: Tika-taka! Brata misli, hoće mleka. Zalio ga slatmim mlekom Nekoliko puti, Brata misli, sat se nejo, pa sad zato ćuti. Sad su puni obadvoje, I sataič i brata, Obadvoje sada ćute, A kad dođe tata - Al' će biti gužve! Jovan Jovanović - Zmaj Lav Bio jednom jedan lav... Strasan lav, narogusen i ljut sav Strasno, strasno Ne pitajte sta je jeo. Taj je jeo sta je hteo - tramvaj ceo i oblaka jedan deo Strasno, strasno Isao je na tri noge, gledao je na tri oka, slusao je na tri uva... Strasno, strasno Zubi ostri, pogled zao, on za milost nije znao Strasno, strasno Dok ga Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao. Strasno, strasno Dusan Radovic FIFI Ovaj cas, ovaj cas jedan pas, na uzici od svile, sa noktima od lila, s masnicom od tila prolazi kraj nas. Jedna zena stara sa njim razgovara: - Fifi, gledaj pravo, Fifi, digni rep. Fifi, to ne njusi. Fifi, ti znas ko si. Fifi, sad ces kuci Tako Fifi zivi na uzici od svile, sa noktima lila, sa masnom od tila, Tako zena stara, sa njim razgovara. Tako ovaj cas prodjose kraj nas. СЛАВНИ ЛОВАЦ По шуми, широм, без стазе, пута Јежурка Јежић поваздан лута. Ловом се бави често га виде, с триста копаља на јуриш иде. И вук и медо, па чак и — овца, познају јежа, славнога ловца. Јастреб га штује, вук му се склања, змија га шарка по сву ноћ сања. Пред њим дан хода, шири се страва, његовим трагом путује слава. ЛИЈИНО ПИСМО Једнога дана, видјели нисмо, Јежић је, кажу, добио писмо. Медено писмо, причао меца, стигло у торби поштара зеца. Ево ти пишем из камењара гускиним пером. Дођи на ручак у моју логу, пожури само, не жали ногу. Са пуним лонцем и масним брком чекат ћу на те, пожури трком. Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи. КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит диг'о кад је Јежурка до лије стиг'о. Пред кућом- логом, каменог зида, Јежурка Јежић свој шешир скида, клања се, смјешка, кавалир прави, бираном фразом лисицу здрави: - Добар дан, лијо, врлино чиста, клањам се теби, са бодља триста. Нек перје пијетла краси твој дом, кокош нек сједи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која. Живјела вјечно у миру, срећи, никада лавеж не чула псећи. И још ти ово на крају велим: ја сам за ручак трбухом цијелим! Отпоче ручак чаробан, бајни. И јеж и лија од масти сјајни. Јело за јелом само се ниже, Јежурка често здравицу диже: у здравље лије и њене куће, за погибију ловчева Жуће. Ниже се ручак четверосатни, затегну трбух к'о бубањ ратни. НОЋ Ево и ноћи, над шумом цијелом надви се сутон са модрим велом Промакне само лептири који и вјетар ноћник листове броји. Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје. Скитница свитац свјетиљку пали, чаробним сјајем путању жали. А сова хукну свој ратни зов: - Држ'те се, птице, почиње лов! РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала. Тако га лија на конак слади а јеж се брани, шта да се ради: -Захваљујем се позиву твом, ал' ми је дражи мој скромни дом! Ал' јеж тврдоглав, оста при свом - Дражи је мени мој скромни дом! Шуште и шумом јеж мјери пут, кроз грање мјесец свијетли му пут. Иде јеж, гунђа, док звијезде сјају: - Кућицо моја, најљепши рају! ПОТЈЕРА Остаде лија, мисли се: — Врага, што му је кућа толико драга? Кад јежи тако жуди за њом, бит' ће то, богме, богати дом. Још има можда од перја под, печене шеве красе му свод. Та кућа, вјерујем обиљем сја. Поћи ћу, крадом да видим ја. ВУК Пожури лија, нечујна сјена, паперје меко нога је њена. Док јури тако уз гробни мук, пред њом на стази, створи се вук. Поћи ћу с тобом јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу! МЕДО Док јуре даље брзо к'о стријела, срете их медо, пријатељ пчела. Моје ми њушке, своју бих дао за гњиле крушке. За сати меда дат' ћу је сваком! ДИВЉА СВИЊА Све троје јуре к'о дивља ријека, одједном- ево- каљуга нека. Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања. Тако ми сала, за пола ручка ја бих га дала! Поћи ћу с вама јер волим шалу, хоћу да видим јежа- будалу! ПРЕД ЈЕЖЕВОМ КУЋИЦОМ Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу — прасак и лом! Пристигли јежа, гледе: он стаде крај неке старе букове кладе. Под кладом рупа, тамна и глуха, простирка у њој од лишћа суха. Ту Јежић уђе, плива у срећи, шушти и пипа гдје ли ће лећи. Намјести кревет, од педља дужи, зијевну, па леже и ноге пружи. Сав блажен, сретан, ниже без броја: - Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода, колијевко мека, лиснатог пода, увијек ћу вјеран остати теби, низашто ја те мијењао не би'! У теби живим без бриге, страха и бранит ћу те до задњега даха! ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ Медвјед и свиња и с њима вуја грмнуше громко права олуја: - Будало јежу, бодљиви соју, зар тако цијениш страћару своју?! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тијесна и глуха, сигурно у њој имаш и буха! Кућицу такву, хвалишо мали, за ручак добар сваком би дали! Рекоше тако, њих троје, љути, док мудра лија по страни шути. ЈЕЖЕВ ОДГОВОР Диже се Јежић , очи му сјаје, гостима чудним одговор даје: - Ма какав био мој родни праг, он ми је ипак мио и драг. Прост је и скроман, али је мој, ту сам слободан и газда свој. Вриједан сам, радим бавим се ловом и мирно живим под својим кровом. То само хуље, носи их враг, за ручак дају свој родни праг! Због тога само, луде вас троје честите куће немате своје. Живите, чујем, од скитње, пљачке и свршит ћете — наопачке! То слуша лија, па суди здраво: -Сад видим и ја, јеж има право! То ре е, клисну једном ћувику, а оно троје дигоше вику: - Јеж нема право, на страну шала: а и ти, лијо, баш си — будала! КРАЈ Шта даље бјеше, какав је крај? Прича учи то, потанко, знај. Крвника вука, јадна му мајка умлати брзо сељачка хајка. Трапавог меду, ох, куку, леле, до саме смрти изболе пчеле И дивља свиња паде к'о крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми данас, без стазе, пута Јежурка Јежић лови и лута. Вјештак и мајстор у послу свом, ради и чува рођени дом. Nije mu po volji što je zuto mače što je mleko belo što je jaje celo što miš ima rep i dan što je lep i što sunce sija zato plačko zija. RUKAVICE Ja sam mala princeza suknjica mi od veza cipelice na šnirić a na glavi šeširić rukavice od krepa pa zar nisam lepa? KAD BI MENI DALI -Branislav Crnčević Kad bi meni dali jedan dan, ja ga ne bih potrošio sam. Pola dana ja bih dao nekom ko je dobar,a slučajno sam. Igrali bi,pričali bi nešto, trčali bi,skakali bi vešto ja i dobar,a slučajno sam. Kad bi meni dali kišobran, ja ga ne bih potrošio sam. Pola mesta ja bih dao nekom ko je dobar,a slučajno sam. Kad bi meni dali jedan dan ja ga ne bih potrošio sam BIO JEDNOM JEDAN VUK -Ljubivoje Ršumović Bio jednom jedan vuk i bio je zbilja dobar miran kao mrtvi muk pitom kao neki sobar za to niko nije znao mislili su da je zao Imao je divne želje divno srce u grudima želeo je prijatelje među psima i ljudima za to niko nije znao mislili su da je zao Voleo je čak i ovce pa i one jarce muške nije znao ni za lovce ni za zamke ni za puške za to niko nije znao mislili su da je zao Pošao je da im kaže da ne može tako više videše ga neke straže opališe i ubiše nikom nije bilo žao mislili su da je zao. POŽRTVOVANJE -Hari Grejem Tukući dete na poene otac i kaplju žuči doli: ''Kada te bijem,znaj da mene to više nego tebe boli! Ja ću se snaći kojekako. Azra Ismailović, 7 godina Dete je osoba malog uzrasta koja ima maštu i slobodu. Aleksandra Bogdanić, 9 godina Dete je mamino malo mladunče. Petar Milić, 10 godina Dete je osoba koja još nije odrasla ali se kao smatra velikim. Gavrilo Burković, 9 godina Dete je plod ljubavi. Dušan Vuković, 9 godina Dete je stvoreno da bi učilo. Bane Djorić, 8 godina Dete je unuk. Sofija Đorđević, 7 godina Dete je mali čovek i ništa ne razume. Filip Ilić, 10 godina Dete je neko ko uči i radi da odraste i puno postigne. Ana Jaćimović, 10 godina Bez dece ne bi bilo života, jer samo oni znaju da usreće. Nina Matejić, 10 godina Dete je kad si mali i kada plačeš da bi ti se nešto kupilo. Dušan Stošić, 9 godina Tata je osoba koja pomaže mami da rodi dete. Marija Kostić, 10 godina Tata je mamin muž. Ivona Banković, 7 godina Tata kaže da mene voli iznad svega i da sam ja njegova princeza. Galja Đorđević, 8 godina Tata je prvi muškarac kog vidim. Petar Dunkić, 9 godina Tata je majstor za probleme. Mina Jovićević, 9 godina Mama je osoba koja te čuva od malena, ali kada porasteš više te ne čuva ona nego ti. Dušan Stošić, 9 godina Meni mama znači da bi me učila, čuvala i hranila me. Mladen Jovanović, 8 godina Meni je mama kao gospodar. Uvek šta kaže ja je poslušam. Stanojev Stefan, 8 godina Moja mama je dobra, vaspitana, lepa i poslušna. Mina Đorđević, 8 godina Mame nisu obične žene - one daju ljubav svojoj deci, a deca im ljubav vraćaju. Mina Radojević, 10 godina Mama - mene voli. Marko Radosavljević, 7 godina Mama me asocira na matematiku. Tamara Mirčić, 9 godina Mama sprema ručak. Nikola Slavković, 8 godina Mama je za mene neko ko mi je stalno potreban. Miloš Ljubisavljević, 10 godina Mama je vredna kao pčela i mnogo je dobra. Jovana Krečar, 8 godina Ljubav je nešto što ti srce greje i tera okom da se smeješ. Miloš Dašić, 10 godina Ljubav je crvena. Uroš Lazarević, 8 godina Ljubav je kad nekog voliš i osećaš toplo srce kod njega. Ivana Tanasijević, 10 godina Ljubav je nešto što život spaja. Anica Tomašević, 10 godina Ljubav je sreća u duši i u srcu. Ljubica Kocić, 10 godina Ljubav je kada se neko zaljubi ili kada me mama ljubi. Mina Đorđević, 8 godina Ljubav je neustrašiva. Đorđe Dimić, 10 godina Ljubav je srce probodeno strelom. Aleksandar Koraćević, 9 godina Ljubav je kad se moja mama i tata vole. Todor Arsić, 7 godina Ljubav je kad se voliš s momkom. Radmila Zdravković, 8 godina ГУСКЕ Једна гуска рекла другој гуски да је гуска. Наљути се друга гуска. Њој да једна гуска каже да је гуска?! И викне првој: Гуско! Зар ти, једна гуска, да мени кажеш - гуска? А прва опет: Јеси! Баш си гуска, гуска, гуска. Тако су се расправљале све до ноћи касне, јер гуске међу собом тешко се објасне. Гвидо Тартаља Nije pesmica ali vredi procitati... Dragocjeno vrijeme Bojažljivim glasom i očima ispunjenim ljubavlju dječačić pozdravi oca koji se vratio s posla. Prilično iznenađen, pogledavši svog dječaka blistavim pogledom, otac odgovori: - Nemoj me sada gnjaviti. Koliko zaradiš za jedan sat? Otac je na koncu popustio odgovorivši: - Dvadeset dolara na sat. Možeš li mi posuditi deset dolara? Pokazujući svoj umor i izrazitu uznemirenost, otac je viknuo: - Znači, zato si me pitao koliko zaradim, zar ne? Idi spavaj i ne dosađuj mi više! Već se smračilo i otac je razmišljao o onome što je rekao, osjećao se krivim. Možda je njegov sin želio nešto kupiti. Konačno, želeći sebi olakšati misli, otac je otišao u sinovu sobu. Stavi svoju ruku pod jastuk i izvadi nešto novca. Otac se zagleda u sina pokušavajući odgonetnuti što se događa. Shta je ljubav Najveca ljubav ma ko da jesi ona je koja se tebi desi! Ljubav je poraz kada te nece. Iskrenoj,pravoj uvek se prasta. I bog je tada na tvojoj strani. Bez nje je strashno kao bez vode. Obicno shvatish shta je, kad ode. Ljubav kad padnesh dize te s poda. Ljubav je opet i tada lepa. Ljubav je nada i kada vene. Ljubav je borba, ljubav su scene.... Ljubav te rushi ali i snazi. Mnogo ti daje ali i trazi. Bez nje je strashno kao bez vode. Obicno shvatish shta je , kad ode. Kolibri - Veliki ekser uzmi veliki ekser i oblak što nebom hita zakucaj čvrsto nad gradom da nikud ne odskita uzmi veliki ekser sačekaj da padne veče zakucaj Dunav za pesak da nikud ne oteče uzmi veliki ekser pa kad završiš sve to zakucaj juli za zemlju da uvek bude leto uzmi veliki ekser i radošću naoružan zakucaj svaki svoj osmeh da nikad ne budeš tužan! DRHTAVA PESMA Osećam: nešto u meni raste pomalo bolno - pomalo belo, kao da nekakve zbunjene laste lete kroz moju glavu i telo. Od njih se na usni dah užari. Ja ne znam šta ću, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Osećam: nešto u meni prska kao kad pupoljak zenice širi. Zašumi nekakva zlatna trska i neće pod čelom da se smiri. Tu oblog ne pomaže. Duša se kikoće i krvari. Nešto me muči, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Onda me zakiti prezrelo leto: dva grozda - kao dve tople tačke. Sve mi u rebrima razapeto. A sve je ipak luđe i draže. Srce bi prostranstva da ozari. Plačem od sreće, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Prirodo, čuj me: laganja nema! Ti bujaj - ja ću od tebe više! I neka široko u nama dvema ogroman ružičast vetar diše. Samo mi nemir ne pokvari. Volim te što si zaista tako k'o i ja balava za divne stvari. A JUCA I KUCA Mali Steva poznao je jednu malu Jucu Steva ima malu macu, Juca malu kucu Mali Steva sad se svađa sa malenom Jucom Mala maca lepo živi sa malenom kucom Ali sve se brzo menja, to vam mogu kasti Drukčije sve to biti kad bidneš odrasti Kad odraste onda maca neće volet' kucu Kad odraste onda Steva nece mrzet' Jucu Zum - zum... Zakleo se bumbar u cvet i u med, da ce na livadi da napravi red. Nece tu da vrslja od sad bilo ko, Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo. Zakleo se bumbar u cvet i u med, da ce na livadi da napravi red. Nece tu da vrslja od sad bilo ko, Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo. Nek znaju i stranci, Zirafa, zebra i los. Svakoga k'o pase, Ugrisce za nos, za nos, zanos. Zakleo se bumbar u cvet i u med, da ce na livadi da napravi red. Nece tu da vrslja bilo ko, Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo. Zakleo se bumbar u cvet i u med, da ce na livadi da napravi red. Nece tu da vrslja bilo ko, Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo. Jer oni su zbilja, nevaspitan svet. Cupajuci travu, Pojedu i cvet, i cvet, i cvet. Velik kao dijete Znas li sto cu ja postati kada odrastem, za tvoju ljepotu svijete? Ja kada odrastem jako veliki, ja cu postati dijete. Najljepse je kad odrastes, a ostanes djecji stvor, pa svi misle da si velik zato sto si profesor. Sto si doktor od imena, strucnjak za rakete- a ne znaju da si velik zato sto si dijete. Mozes biti pilot, rudar... Ma nosio ja u glavi i sve fakultete, kad odrastem jako velik, ja cu ostat' dijete.
