Strah, dvostruki identitet, život u anonimnosti. To je svakodnevica većine homoseksualca u BiH. Ranije su mnogi ulazili u brak i zasnivali porodice. Ipak, sve više je onih koji ne žele da žive u laži. U nastavku ćemo ga zvati Milan. Prva je da živite kako vi želite i osećate, u skladu sa svojom prirodom. Druga je da ispunjavate mamina, tatina i društvena očekivanja, objašnjava Milan. Milan nema oca, sa majkom je davno razgovarao o svojoj seksualnoj orijentaciji i dobio je, kako kaže, prećutno odobravanje. Što se tiče kolega s posla, oni najbliži znaju. Koliko god da sam otvoren, mislim da je nekad pametnije prećutati takvu stvar. Svakodnevno sreće pripadnike LGBT populacije koji su jako zatvoreni. Mnogo je oženjenih muškaraca koji imaju decu, a istovremeno imaju seksualne partnere istog pola. Postavlja se pitanje, koliko je to njihova odluka, a koliko sistemski problem. Diskriminacija, govor mržnje, kršenje ljudskih prava, sve to utiče na osobu da kaže: ja moram ovako, ne smem rizikovati. Uvereni da ih društvo neće prihvatiti takve kakvi jesu, mnogi nemaju hrabrosti da zasnuju dublji emocionalno odnos i vezu. To ih često vodi u promiskuitet i stalno menjanje partnera, što dalje stvara dodatne stereotipe o LGBT populaciji, objašnjava naš sagovornik. Prema njihovim izjavama i tumačenjima, to je stanje velikog unutrašnjeg konflikta, na koji način to prevazići, kako se oni s tim nose, ne znam. Žurka je bila zatvorenog tipa, ali se tu našao jedan radikalni homofob. Iako nije bilo ozbiljnih povreda, iskusio sam ulogu žrtve. Danas veruje da ga je taj, tada vrlo neprijatni događaj samo ojačao. Čiji je javni prostor, ko se sme ljubiti, a ko ne? Bilo kakav izliv nežnosti u javnosti za većinu homoseksualaca, posebno kada je reč o muškarcima, nosi veliki rizik i predstavlja avanturu u nepoznato. Milan postavlja pitanje zašto je nekom dozvoljeno da učini nešto u parku ili na trgu, a nekom drugom nije. Imaš potrebu za fizičkim kontaktom a na raspolaganju ti je samo javni prostor na koji ne možeš da računaš. Tad sam stvarno bio besan. Smatra da je velika odgovornost i na samim pripadnicima LGBT populacije, koji su pasivni i nezainteresovani da rešavaju probleme. Pre nekoliko meseci, u Prijedoru je održan skup građana u znak sećanja na dešavanja iz prethodnog rata u BiH. Gradonačelnik Prijedora je, kako kaže, ovaj događaj nazvao gej paradom. To je političko targetiranje neistomišljenika, diskreditovanje osoba zbog njihove seksualne orijentacije. S druge strane, veruje da homofobija u BiH nije toliko izražena kao nekada. Najgore je zapravo to što nikada ne znam šta da očekujem, ta neizvesnost je grozna. Milan smatra da bi idealno bilo kada bi svi imali jednaka prava i mogli da idu gde požele. Prva je da živite kako vi želite i osećate, u skladu sa svojom prirodom. Druga je da ispunjavate mamina, tatina i društvena očekivanja, objašnjava Milan. Tacno tako, dok mi - homosexualci, lezbejke, i dr. Slazem se da zatvorenost i ne ispoljavanje svoje sexualne sklonosti vodi u mnoge devijacije a promiskuitet je jedna od najvecih... Mislim da kada bi gayevi u Srbiji mislili malo vise na zajednicku dobrobit a ne samo na svoje individualno sexualno zadovoljenje onda bi bili mnogo jaci kao zajednica i mnogo pre prevazisli probleme sa kojima se sada susrecemo. Evo i ovdje se morao javiti neko da pomene rat - al jednostrano NARAVNO , sta je bilo sa Srbima u Sarajevu i istalom dijelu gdje su muslimani bili na vlasti?! To nije tema ovdje pa cu jos reci da je ovo Balkan i da ce prije nesto da se PRECUTNO tolerise nego da se zvanicno odobri... Toga treba biti svjestan i ne exponirati se previse, tako je bolje za sve... Jos jedna opaska , veliki dio gay populacije jeste promiskuitetan- ali je to stvar licnog izbora a to lose djeluje na reputaciju populacije u cjelini. Mogu samo naglasiti da je clanak super,i upravo je opisano nase stanje danasnjice i ne samo u BIH vec i u SRB,o tome kako se tretiraju osobe koje su razlicite od drugih. Mozda je danas manja diskriminacija LGBT osoba nego ranije,ali opet ne mozes slobodno i normalno da zivis kao ostali gradjani bilo koje zemlje... Ja zaista ne krijem se preterano i do sada nisam naisao na lose situacije ,sto na poslu,sto na ulici bilo je malo verbalnih uvreda ali fizickog napada na srecu do sada nije bilo. Sve u svemu,svaka cast Milane... Nemoj govoriti o onome sto ne znas. Ja sam biseksualne orijentacije i to shvatam kao jedan dobar ventil, jer imam visak emocija i poteba.. Istovremeno imam vrlo zgodnu zenu i mnogo se volimo, i odraslu uspesnu decu koja su krenula svako svojim putem. Jadino priznajem da je tacno da se ova druga strana mora kriti, nazalost. Niko od mojih najblizih ne zna da imam decka sa kojim se slazem odlicno, dopunjujemo se, i kojisasvim zna svoje mesto u mom emotivnom zivotu, i koji me bas zbog svega ovoga mnogo voli. Stupili smo u vezu tek kasnije, kad sam bi vec ozenjen, i otac dece. Prema tome, postojimo i mi, pravi biseksualci, kojima je brak i porodica na prvom mestu, a svoju biseksualnost shvatamo tek kao dar koji prosiruje vidike i obogacuje zivot. Brak mi nije paravan. Pricam sa svojim deckom o tome i znamo obojica koji su mi prioriteti. I sve je onda u redu. U tome je stvar. Sasvim postujem i imam potpunoi gej prijateleje, fine, kulturne i nemam problema sa tim... Milane ,za utehu neka ti bude secanje na ratna vremena 92-95 g. Ko zna da ti isti u B. Luci i Prijdoru nesto slicno ne preduzmu. Drzi se pa kako bilo. Po onome što ja znam, Banja Luka je super-frendli za Balkan. Dok sam bio u prelijepom gradu nekoliko puta na izlascima, festivalima i poslom sreo sam više otvorenih ljudi nego igdje, parove koji se drže za ruke na ulici ili ljube na po tvrdjave za vrijeme koncerta, a bez da iko reaguje. Možda će tako biti sve dok ne počne priča o prajdu i pravima u BL, koja bi probudila ekstremiste.
